"UČINIĆE VAM SE DA ČUJETE GLAS VOLJENE OSOBE, ALI TO JE PREVARANT" Stručnjak otkriva zašto je u Srbiji sve više žrtava telefonskih prevara
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Telefonske prevare u Srbiji sve su češće, a mete su građani svih uzrasta; prevaranti se predstavljaju kao policajci, lekari ili bankari i traže hitnu uplatu novca.
- Stručnjak upozorava da brojeve uzimaju iz baza, oglasa i mreža, dok su lažni pozivi i kloniran glas sve češći alat za manipulaciju.
- Savet je da se razgovor odmah prekine, da se institucija proveri na proveren broj i da se nikada ne dele PIN, kodovi ni podaci o računu.
Telefonske prevare uzele su maha u Srbiji, kao i u svetu, a broj oštećenih žrtava u našoj zemlji je sve veći. Stručnjak u oblasti informacione bezbednosti objasnio je za Kurir kako da se građani zaštite od prevaranata i koje su to šeme po kojima oni obično nalaze svoje mete.
Prema do sada viđenim prevarama, do njih uglavnom dolazi kada žrtva primi poziv, ili poruku, gde joj prevarant kaže da je doktor ili policajac i da treba da mu da veliki iznos novca, kako bi se pokrili troškovi operacije za njegovog člana porodice koji je doživeo tešku nesreću, a građani u tom bunilu bez razmišljanja hitno uplaćuju traženi iznos.
Naš sagovornik Nemanja Petrović, savetnik u oblasti informacione bezbednosti, u kompaniji Secit Security, za početak naglašava da u riziku od prevare nisu samo stariji sugrađani.
- Rasprostranjeno je uverenje da su meta isključivo starije osobe, ali to nije u potpunosti tačno. Meta su građani svih uzrasta, a prevaranti često prilagođavaju priču profilu sagovornika, birajući scenario u koji bi ta osoba najlakše poverovala. Telefonske prevare danas predstavljaju masovnu i sistemski razrađenu kriminalnu delatnost u kojoj i mali procenat uspešnih pokušaja donosi značajnu materijalnu korist. Razmere ovog fenomena potvrđuje i policijska akcija sprovedena ovog meseca, kojom je otkrivena i onesposobljena infrastruktura korišćena za više od 600.000 poziva - ističe Petrović.
On otkriva kako prevaranti dospevaju do brojeva telefona građana.
- Brojeve telefona počinioci najčešće pribavljaju iz kompromitovanih baza podataka dostupnih na internetu, iz javnih oglasa i sa društvenih mreža. Zatim sledi provera, najčešće putem automatizovanih poziva sa nepoznatih, obično inostranih brojeva, u kojima se niko ne obraća ili se veza odmah prekida. Svrha ovih poziva je da se utvrdi da li je broj aktivan i da li se korisnik javlja na nepoznate pozive. Svaki broj na koji se korisnik javi, ili uzvrati poziv, evidentira se kao aktivan i postaje meta budućih pokušaja prevare. Informacije koje građani sami objavljuju na društvenim mrežama prevarantima mogu pomoći da priču prilagode konkretnoj osobi i učine je uverljivijom - naglašava stručnjak za informacionu bezbednost.
Naš sagovornik podseća građane da preko telefona nikada ne treba da govore svoje bankarske šifre.
- Osnovno pravilo je da banke i policija nikada telefonom ne traže PIN, jednokratne verifikacione kodove, niti prenos sredstava na takozvani „siguran račun”. Broj prikazan na ekranu ne treba se smatrati dokazom o identitetu pozivaoca, jer se tehnikom lažnog prikazivanja broja može prikazati broj koji napadač želi da vidite. Zato uvek preporučujemo da se u svakoj sumnjivoj situaciji razgovor prekine, a institucija ili osoba pozovu direktno, na proveren broj - podvlači Petrović.
On kaže da, kada neko već primi sumnjiv poziv, u kom mu traže novac za teško povređenog člana porodice, može pomisliti i da čuje glas te voljene osobe, iako to nije ona, već njen kloniran glas.
- Ukoliko vas neko obavesti da je član porodice povređen ili u nevolji, nemojte postupati instinktivno ili ishitreno. Pre bilo kakve odluke pozovite tu osobu na broj koji već imate, javite se drugim članovima porodice ili se raspitajte u bolnici, odnosno policiji. Takođe, zbog sve češće zloupotrebe i dostupnosti tehnologija koje omogućavaju lako i uverljivo kloniranje glasa, savetujemo i dogovor o porodičnoj kontrolnoj reči kojom se može proveriti identitet sagovornika, iako je takva mera donedavno mogla delovati preterano, čak i paranoično - upozorava ekspert za sajber bezbednost.
Petrović navodi i da, iako su sajber kriminalci veoma vešti, nije nemoguće prozreti ih.
- Većina telefonskih prevara nije tehnološki sofisticirana. Njihova snaga leži u psihološkoj manipulaciji, odnosno u veštini da se kod sagovornika izazove emocija koja potisne racionalno rasuđivanje. Prevaranti se predstavljaju kao autoritet, poput službenika banke, policajca ili direktora organizacija u nekim naprednijim napadima. Stvaraju osećaj hitnosti tvrdnjom da će račun biti blokiran, izazivaju strah i saosećanje pričom o povređenom članu porodice, a pohlepu i radoznalost obećanjem lake zarade ili navodnog dobitka. Građani preventivne poruke primaju u mirnim okolnostima, dok ih prevaranti kontaktiraju u trenutku izazvane panike, kada i dobro informisana osoba može da donese pogrešnu odluku. Novi alati, poput veštačke inteligencije kojom se može imitirati glas, dodatno olakšavaju prevarantima posao, ali osnovni mehanizam ostaje isti - napominje naš sagovornik i dodaje:
- Zato je najvažnija poruka sledeća: ako tokom telefonskog razgovora osetite strah, uznemirenost ili uzbuđenje, a sagovornik od vas istovremeno traži da nešto hitno uradite, to treba da bude signal da zastanete. Umesto instinktivne reakcije, prekinite razgovor i nezavisno proverite informaciju - zaključuje Petrović.
Podsetimo, u poslednjoj akciji hapšenja sajber kriminalaca, nazvanoj "Silentium", u Smederevu su privedena dvojica osumnjičenih starosti 26 i 27 godina.
Kako se navodi u saopštenju MUP-a, sumnja se da su uhapšeni obezbeđivali usluge internet telefonije (VoIP), koje su izvršiocima prevara omogućavale da lažno prikazuju broj pozivaoca i predstavljaju se kao zaposleni u bankama ili policijski službenici, kako bi građane doveli u zabludu i pribavili protivpravnu imovinsku korist.
Prema podacima nemačkih istražnih organa, preko ove infrastrukture upućeno je najmanje 600.000 poziva, a osumnjičeni se dovode u vezu sa pomaganjem u više od 18.000 slučajeva prevara. U 70 slučajeva do sada je potvrđena šteta od približno 764.000 evra, dok se prihod ostvaren pružanjem ovih usluga procenjuje na više od 1,6 miliona evra.
Akcija je sprovedena u okviru EMPACT ciklusa, u aktivnosti usmerenoj na suzbijanje prevara putem kol-centara, kojom je rukovođeno iz Srbije.